заканчивать
Megjelenés
| jelen | múlt | felsz. | |
|---|---|---|---|
| я | зака́нчиваю | зака́нчивал зака́нчивала |
|
| ты | зака́нчиваешь | зака́нчивал зака́нчивала |
зака́нчивай |
| он она оно |
зака́нчивает | зака́нчивал зака́нчивала зака́нчивало |
|
| мы | зака́нчиваем | зака́нчивали | |
| вы | зака́нчиваете | зака́нчивали | зака́нчивайте |
| они | зака́нчивают | зака́нчивали | |
| akt. part. jelen | зака́нчивающий | ||
| akt. part. múlt | зака́нчивавший | ||
| gerundium jelen | зака́нчивая | ||
| gerundium múlt | зака́нчивав, зака́нчивавши | ||
| passz. part. jelen | зака́нчиваемый | ||
| passz. part. múlt | — | ||
| jövő | буду/будешь… зака́нчивать | ||
заканчивать (zakančivatʹ)
Kiejtés
- IPA: [zəkənʲt͡ɕɪvətʲ]
Ige
зака́нчивать • (zakánčivatʹ) foly (befejezett зако́нчить)